Топола

192

жпћу на Цетпње, пак хоће Грујо да уграбп. Паре сам прнмио, ето пх у закдету од скрпн>е у кожному тобоцу. Спноћ сам пх седаи пута бројпо, а четпрп се забројпо, док дох на есап. Ситно, пак хмплп под прсте п плуза се. Прпје бп пзбројпо петсто оваца по лпвадп, него сптну пару. Талпјер ћесарев, то тп је пара, свакп као крпчка! Но збпља много је Грују да понесе трп дпјела од пет. Бога ми, п колпко је до Бога, нећу! Него знапц што ћу, спуштаваћу му као кроз цунет, ако не хћене, а ја ћу враном.» Кад дође урочени дан, диже се Лука прпје сванућа, наложп огањ, будп спнове, пак њпх два п он трећп на Впшкодб. Допре гранпцп п тамап сједне а ево Грујов брат п рођак по мајцн. Гдје вп је Грујо, рече Лука. Одговоре оба: бора ми се пренемогао јуче, ударп га мазга у дроб кадје товараше; но је посла нас да тп преручпмо свеца а еам да пребројпш триста дуката, као што сте језпковалп. А гдје је патрпјара, впкпе Лука ? Дану га впђп уз они храпавац. гдје се грије уз суначни припек. Но те поздравпо Грујо по сто пута и молио да прпступите двојпца без оружја као да сте чобанп да га целпвате, пак га доватите полако да му од страха душа ие нспане. У њега нема до костпју, као повјесмо пређе, пеће вп бптп тежак чпсго, нптп ће много хљеба дужду трошпти. Ако га страхом удавите, ми вам