Топола

193

нећемо од тога грпјеха дијела. Ми дадосмо здраво за готово. ./Iука извади тоболац. Све по десет и десет изреди цекпне на једној плочи. Видп да нема рашта одбијати који дурат, кад ту> није Груја. Грађани узму новце пак се уклоне, а Л.ука остави оружје пак са сином, такођер безоружани, пође к иатријару. Тек да се примакне и да му довати десну руку, скочи бусија иза камена натегнутим пушкама. Довате их оба међу се п коцима јасеиовима добро и добро испребијају док их на земљу оборе и оставе, а Грађанн пут за уши. Лукин син, што остаде код оружја, мета и томах на оне што бијаху благо потегли, но му зрно не доврже. Једва пред вече дођу дома пребијени и нагрђени, пак сутра дан у БубиГа да им види црне и крваве ударце. Лука научи дане тргује у свеце, а Бубић и Млечићи да Срби не продају госте.

ПОПАНДРОВИЋ НОВИ ОБИЛИЋ.

Приповијест паштровска друге половине осамнаестога вијека, I. Вразвда 1 „Боље тл се с јуиаком побити, пего ли с рђом целпвати.“ Шсир, иосл. Биле се загризле и љуто окрвавнле, око међа и земаља, двије сродне и сусједне

г ) Круга свађа, пак и свечапоот умира. Коријен рп' јечи „Враг“.

Прип. Ст. Љ.