Топола

197

ва пало у три године, од посљедног улшра. Пребацимо три за трп, а о седмој метнимо крвно коло 1 . Све што ме људи за њу порежу, ево ме да подмприм и да купим мир.» А поп достави: «Није моје месо никад било од продаје, но који ме је год пас ујио, свакп ме је својом длаком лпјеиио. А кому остави, Мирпета, раее, пљенове и лреузиме ? зар стражњему суду?» «Колу,« поврне Мирпета журно. «Гдје иде сјекира нека пође и држало. Ја мним да се нас два нијесмо јутрос састали у •овој пустињи да судимо без ручка, но да суд наречемо. Не би се мп двојица нагоди-ла за годпну дана, но би се прије побили да заглавимо.» «А но добро,» викне поп, «кад је тако и ја не бјежим од мира. Ео ће га смести, смела му се душа кад хоћела да се раздвоји с тпјелом. Главимо крвно коло од двадесет и четири кмета, позовимо даве 2 , па пошто каже свак свој раздог, нека осуде, а ми капом у руци. Написаће тврђу 3 , истријебити губу, прекинути пару, па да живимо брацки, а не крвнички.» «Сад си дошао на прави пут,» достави Мирчета, «твоја је да свршиш што си започео.» «Хоћу и право је,» рече поп. «Ухватимо вјеру од умира, чисту, тврду непрелом-

‘) Добри људи дасуде крв. 2 ) Странке, тужитељи, траожиоци. 3 ) Ооуда писмеиа.