Топола

198

ну до Петровадне по нашки, којп најпрнје на здравље дође. У тој вјерп окуппмо кода у Црмницу на прпјатељској земљп, умоднпке црногорске п прпморске свега двадесет п четпри, нп по својтп, ни по хатору, но мпротворе неумптне 1 , којп теку душу, а мека образа. Прођпмо се прица п прапца 2 , да нас горе не заваде. Част, пудбпну п остаде трошке крпвцу о врату.» «Покој пмао ко те родпо,» дода Мпрчета ласкајућп. «Свака тп се у сребро ковала а медом прпмала. Добро се је рекло: «Боље ти се с јунаком иобити, него ли с рђом целивати .» Пружп руку, јуначкп спне, да вјеру прнтврдпмо.» Ту је збпља и утврде, па се разпђу да је свакп од њпх два дома прогласп. Кад је бпло о Ивањудне љетноме, окупп се крвно коло у Сотонпћпма у Црмнпцп. Двадесет п четпрп мпротвора, половпна умолнпка с једне, а половпна с друге стране. Сједну свп на око под један густп п широки јаблан, а пошто се пзреде ракпјом, позову даве преда се. Изађу на поље поп Андровић паштровскп говорџија и Мпрчета Никлан сппчанскп, гологлавп п прекрштеппјех руку. Почне првп поп: Мосподо, честите вам спједе 3 ! Изабрала ме браћа да вам редом повпједам, ако узумпјем, сва зла н све напастп, што су нас снашла, од Спп-

Р Без мита. Ј ) Који се прпјече п оппру. 8 ) Сједо; сједница .