Топола

210

рађи да се пропшриш с мора на Дунаво и да прпсветшп 1 све царство Душаново; алп се љуто вараш п грпјешпш, ако од нас сто пушака сппнанскпјех некаш да тп мп попнемо пријестоље. Кад се зађедне бој на тој крвавој гранпцп, мп, шака невољника, ударимо у поклич по свој барској држави, као коме је мука. На покличу се не одзовне нп двадестп јунак, а п онп који прегне доћл, вазда прпсппје у размет п у неврпјеме, да пам потрошн, ако је кому у селу преостало комада сланпне илп капп впна. Да нпје јошт нас сто годпћа, по тебп, честитп пашо, п по барској државп, Сппч бп Паштровнћп једно јутро до ручка спржплп, да се не зна гдје смо ппрнлп 2 . Но кад тп је Бог дао да сп господар, н да се сјећаш ко сп п чпговпћ, а ти поградн куле уз граппцу п чувај је Арбанасом п Малпсором. Ако лп сп пао на мене, да ти је ја бранпм п шпрнм кожом п душом, камена ти узданпца!» «Мп се судплп Паштровпћпма као двпје раје, а вп господарп како учпнпте. Мп тн нпјесмо уковалн мач у балачаку, ннтп тн држпмо прст у грлпћу џеврдару да не падпш, но тп широко поље и срећа на мегдану. А што помпњеш некакво млетачко мнто и попа Андровнћа, то сн се љуто огрнјешио! Мп смо снромасн свпјет опросплн купећп мпдостпњу од врата до врата, да прпкуппмо крв и мпто, док нам тобож бољп помогну.

1) ШтвшНоано. 2 ) Огњвште гдје се ватра ппрп.