Топола

211

А поп Андровпћ, тако ми зауза 1 вишн је душман Млечпћу но ти.» Махмут се надме као црпјево на ватри, пак пх својпм рукама истисне пз собе: «Бјежте да вас свпју не поспјечем; бјежте, јер ми је свакп од вас ступац крви пред очпма.» Пођу за тпјем Спичанп, смућени и сјетнп, да једу хљеба у једну крчму при пазару. Прпвуче се по за њима један Арбанас п једнога од њих примами и одвоји да пођу некуд близу, као да ће му прОдатиједно добро парппче на јевтину цијену. Кад се њих два одвоје на пушкомет од пазара, опали му Арбанас двије кубуре у хрбат, и обори га на тле мртва. Није нико ни двоумио да ово није била наука пашпна, но се је послије љепше разазнало, да се Арбанас преварио, мислећи да је онај момак Мирчета Никлан Кад пуче по пазару глас да је погпнуо човјек, закамени се Мирчети и дружини му, залагај у грлу, па нагло испану из крчме и пођу да виде што би. Јаду се своме досјете кад нађу друга гдје је у својој крви огрезао. Брже боље поставе му носила н пренесу га мртва у Спич, оцу на жалост. Сутра дан у свануће позивач 2 нагдаси селу да је погинуо човјек и да му иду пред цркву на покајање. Убију у мрца три вола меса, а испеку двије пећи хљеба. Окупи се

Последњи даи поклада. 2 ) Чауш сеоскл.