Топола

298

кону опраштам, п онпјема што су ме на муке металп у Котору, само ти не проста ако мп оно дијете здоћом отрујеш.» То говорећп уздахну пак рече : «Боже прпми п ове муке за моју покору!» пак се прегне п отегне. Мпјатовпца је жељеда да пренесе мужевље тпједо у Грбаљ, п да га тамо укопа у домаћу гробнпцу, како бп лакше днчпла крв на кнеза, на јој га богобрат Тшко не даде, од страха господарева, већ наредп своме момку Мрђену, да пскопа рупу прп самој спплп, под једнпјем осушенпјем брпјестом. Бпла земља тврдп ђер, пак се Мрђен озпојпо и уморио док пскопа лакат дубпне, одвајућп мотпком пдасу по пдасу. Иред саму поћ дође Тзпко да закопа побратпмово трупље. Кад впђе гроб, поче на Мрђена сваке јаде; «Гдје тп се дјела свпјест ? Ово је плптко но за Бога п дубље ! пак ћемо врх њега ред плоча, гомпду камења п навпље драча, да га по смраду не оптају п не разнесу звјерад п псп, као што су му поповп за жнвота сдутидп; илп ако бп се по чем тендем претворпо, као што се догађа крпвоклетнпку п кривомјернику, да му буде теже пз гроба пзлазптп п дјецу обноћ плашптп.* Мрђен дохвати опет мотпку п стаде да ломп ђер : »Гдје га ђаво п мој грпјех нагна иа мепе спрака! Жив пскопз калуђере, а мртав ево сад мене! Да се враг родп плп умре на крај свпјета, мене допаде да му