Топола

304

доста посла, амп се видајло од мртвијех по старпнску. Поспјецпмо девет трновпјех колаца гдје у таложини, пак избодимо Мпјату дробушпну а гробнасппмо бобпцом п сравнпмо га според земље, да се не зна гдје су га зачепрљалп.» Неки Радун од стотпне љета, што је бпо некад манастпрски кухар, с крвавпјем очпма од огња и дима, рече; «Рlпје Мпјата, вапстпну, проклео арандпо, но нас. Он јездп мртав виловита коња, а ми живп умиремо на ногама; а нека што нас људп по прсту казују. Не хоће нпко ни у млпн нп на воду без пратпоца, а у дрва се задпгне чета, као на војску. Којпјем ћемо образом у Котор? Но хајте док сте јошт жпвп по кбце, да од пас сутра не буде отпатка!» У то дође од некуд Мијатовица расплетена п у црну, п пуче на кнеза сваке јаде : «Нпје тп то доста, крво, да сп га у гроб сложно прпје реда п времена, права као анђела божпјега, но му мртву надпјеваш срамотна имена...» А кнез кроза зубе; «Права ка’ уже у врећп...» Мпјатовпца сљедује као трлпца: «Нпје у Мпјатову роду нпкад бпвало тенца нп вукодлака откад људп памте, већ ако се по ђаволу уметнуо у прабабу, што је била твоја кост! А ево мп жпва у Црмнпцп богобрата Ђпка Којпчпна, пак га кунпте на сребрну икону пека каже право, како је мртву