Топола

306

да су те године Петрове заузе нреврглеље четири недјеље а Цвијетп подврглн барем пет, нак рече, да днјете нпје нн доношче камо дп преношче! Стрпчевп ппње, тек да не одвоје спновчпћу дијелак очевпне, скоче на невјесту да је прождру, а она се, на ње здп пут од страха изује п каже: да јој је додазпо мртвп домаћпн обноћ, петнаестп дан по укопу. Кад то чуше дјеверп пукну па њу; «Гдје мртвп муж?! Што дажеш, тамо она кога ппје овдје, и злогдаснш мртва друга?» Дохвате је да је у врећп од костретп утопе у море, но на Бога скочп седо п осудп да пођу на нророчпцу да удовпцп на ддану прочпта старо п ново житпје, да впде је ди загазпда. Пророчпца каза пз пера петопрснпце ка’ из књпге, да се мртвачко трупље, кад крене да се вукоддачи, пза хода савије у кожурицу, као буба кад свпда, пак се зачне у смотки лепир, а кад деппру петнаестп дан промоде рокчићи а пзнпкну крпоца, пздетп и пде по жену. Гдје деппр по жену? је ди Бога под небом ! реку зла браћа. А пророчнца: А вп га рашчепрљајте да впдпте јесам дп погодпда. Пођу свп шест с трповпјем коцима на гроб п нађу збпља брата гдје се надуо као кожурпца; скопај коце н избодп ону мјешнну набрекнуту. На њпхову несрећу бпдо пм дрвље краташно, пак се прегпњадп у гроб да им прутовп досегну, тер у оној хптњп п навадпцп остркип п окропп пх по која кап оне погапе крвушпне, п