Топола

307

нестану сви шест у кратак рок, а нретворе се заособице тенцпма, да је била на чуду сва барска држава док је ђавола пстријебпла.» А једно момче са шале: «А да за то Мијатовица не да мужа бости| јер се лепиру нада!» А брат Мијатовице: «Не нада се она томе, нитп је ко полази, но тамо њему, мучи, кад не умпјеш љепше зборити! Мијатовпца се развила као ливада, да на њу брецуља панеби се мољак учииио!» У то дођу с пазара два сељанина и кажу: да су чули у Котору како је поп Крцо Бјелош ходио некуђ пред зору да исповиједа ббника. Кад дође на једну раскрснпцу, напане на магаре натоварено на утреш мијехом пунанијем уља. По што виђе да је шићар пуст, рече дјаку, што за њпм пђаше: «Дохватп мијех за грлић, стисни га добро да ти не поплузне да не проспеш уље, пак га припни на раме и носи у село, а ја ћу узјахати на магаре, да ме изнесе на ту главпцу, јер су ме ноге издале.» Кад дођу у село; један с бременом на рамену а другп магарцу на хрбату; ту им сване а мпјех проговори; «Гдје ме, море, носиш?» Пане дјак од страха и замре, а поп се обрати с магарца да види што би, кад ди је мијех отскочке засио за њим на кљусе, а из мијеха промаља Мијатова глава. Да не би поп хитар да запрешта, иогибе као дјак, но је поп