Топола

308

знао дубљу! Ишчезне Мијаг, мпјех п кљусе, а поп остане на ноге у дубак, лак као перо!» А многи реку: «Као ко умпје!» Кад сељанп чују што се догодпло попу и дјаку, скоче п пођу једанак по коце, а Мијатовица тркне до онога калуђера, који јој је спаспо мужевљп гроб од војске. Сељанп одозгб с кукама, с мотпкама пс прутовпма, а калуђер одоздб с петраиљом пс крстом, док се сутеку код Мнјатова гроба. «Гдје сп кренуо, о народе?» викне калуђер. А старп Радун: «Вапстпну да пзбодемо Мијата, што се у зао час претворпо тенцем; да нас мртав не раселп, као што је жпв хтио да вас калуђере раскућп !?» «Каквп тенац, јесте лп здравп?» викне опет калуђер пза свега грла. «Нема тога на свпјету но ћете јутрос од божје погпнути, прпје нег Мијату мртву наудите. Прођп се безакоња, о народе ћорп п глупп, да те не прокунем, јер се моја клетва свака стпјеца као у амнн.» А стотина грла, да се једва од треске п буке разумпје: «Ако сп, калуђере, пзбавпо бабу Цвпјету, праву као криво држало, не ћеш барем Мпјатову трбушпну, но се мпчп без твоје погпбпје, а мпс њпм како учпнимо.» Калуђер скочп на гроб пс њега рече крстом у впс: «0, боже п спло божја, који првп удари мотпком на гроб, ударпло га гдје највише болп без прпјебола!» Сељанп разјаренп п пе осврпу се на те