Топола

309

жлетве, еолиео ли ни прије на ону Мијатовпде но насрну хрном на гроб и ударе су сто мотика н Еува да га раздвоје од земље, каЕО ће лаЕше по собом тенца бости да их не одЕврни која канља његове Ервушине. Случило се да једноме од њшх остркне под мотику једна грабова љусва и да му се засади у сред очне зенице. Рањеник стане да кука и лелече а остали се зачуде што му би, док му видјеше грабову љуску и оео отечено као у вола, а бијелу насјела крв нацрна. Побацају гвоздива и кбце а умукну и руке подаввју. Калуђер употреби пригоду, и рече: «А сад скините капе и молите Бога за овога несретњика, што је за све вас платио! Ја ћу очитати молитву а ви аминншите: «Боже велики и праведни, дивна су дјела твоја и ниједна бесједа није довољна да искаже твоја чудеса! Смилуј се на пас грешне, поштеди нас од више погибије и оздрави овога, што си наказао, за већу славу твоју!» А сто грла у три пут викну; Амин! А калуђер, као добри војсковођа, побједом напријед: «Ко би по данас, мимо боже, вјеровао у тенце, у вједогоње, у вјештице, у мбре и у сву ђавољу силу да је проклет и продевећен!» На то ће старк Радун рећи: «Ја не бих, оче, да хитамо и да се данас кунемо, но ћемо се разабрати и владику питати, има ли злијех душа и вражије силе, јер не бих рад дома понијети под ове године какви