Топола

310

бдагосдов. Ја сам сдушао од духовжнка којп је преметао те псте твоје књиге, да му пма ко открптп тпглу на цркви кад преко детурђпје рече «оиашени и,шдите,» познао бп с одтара сваку вјештпцу; а да му ко та истп час стане десном на дпјеву ногу, погодпо би ко је вједогоња » Сељани не даду Радуну да свршп, но врх љега да га удаве, док се п он од страха с њпма закде на вољу кадуђерову. Мијатовпца донесе кољпво п свпјећу воштану, а кадуђер прекадп гроб п очпта Мпјату проштену молптву. Тако се народ скроти п даде у размет а калуђер повјерп рањенога Мпјатовпцп да га допратп за руку до манастпра, да му тамо варп п привија траве оку. Кад бплп путем рече Мпјатовица калуђеру: «Ја се, оче, све бојпм да мп се почем нпје муж посветпо, јер сам чуда од свекрве, да се та кућа ископа од које се че љаде посветп, пак се тресем врх онога снрака што мп на очпма дпња!» А кадуђер: «Молп се Богу, моја, за себе и за њега, п ја ћу га, грешан, модптп; а прођп се зломпсонства п сутуке, тако тп Бог сачувао то спроче, да не угаспш кућу до краја. Не копају домове свецп, но злоћа п суевјера!» Ходплп дома Радун п ковач сеоскп. Путом ппта ковач Радуна, што му се чпнп, ко укде Војпна, тер му око пспаде, калуђер ја дп Мпјатовпца? А Радун: «Злосретњега лумбарда бпје! Него тп, Крцуне, тако