Топола

311

жпв бпо, скуј до сутра четирп гвоздене споне, пакпмглаве одовом залиј преко процијепи, гдје се плоча плочи на Мијатову гробу прпљубљује; ако ти нико не плати, ја ћу ти дати османик жита. Јер, мој синко, добре су клетве а још боље пости и молитве, али ко се чува он се и учува! Ако је ђавола у паклу, не може бити да нема и он своје војске овдје доље.» *Идем с ове стопе у увигањ да кујем споне,» рече ковач, «пак ћу поћи да их ноћас по ноћи залпјем на плочу Мијатову, а процијепп ћу заклачитп да не може ни лепир из нутра излетјети.» Радун закључи: «Впш, Крцуне, ону Мијатовицу, чудпе опдје пасјаке! Жалпје јој што није кнеза Мијат убпо, него што је остала самохрана. Оваква је билаједиа у нашему селу у моме дјетињству, Бог је простио! Звали је бабом Станом, па њу се свако зло останило, као не ће! И тамо она, била самохрана и, као жива, крвомутница. Жњела подну поља нешто шевнце, што су јој туђе руке за душу усијале п опљеле. Зовне је чељаде с тога брда: Хитај, кукавице црна, дома, а немаш га, изгоре ти кућа! А баба припита; Изгорје ли уз своју и она сусједа Панта? Док чоек повнкне: Не она, јер су сељани ватру прегасили. Тад ће ти Стана бацити срп из руке и стати да се бије пестнма у главу: леле њојзи угасној, гдје погибе до краја сама! Даје кнез по-