Топола

312

гинуо, дакше бн Мпјатовпца мужа прегореда! Жалпје је њекијема твоје добро но љнхово зло!» Кад се п ова мајсторија изјалови, Друшко пронађе трећу п смјешнпју да се прође Мијата мртва. Нагнао се у Будву и тамо у оној луци упознао једнога Уцињанина, којп је од зда времена ту бродом сврнуо. 0 свачем се разговаралп а пајвпше о благу и трговпнп. Рече Уцпњанпн: «Од нас жпвп боље свако! Пздао род, трговнне нпје, море пзјело ако је ко пмао бродпћа, стока полипсала, осталп на нпшта и без ншпта. Свп око нас зшве као бубрег у лоју; грну благо као лопатом, свака пм пара родп десет, сто је пута годпном преметну а нама пуста у рукама лпња п бјежп ка’ да је скована од жпвога сребра; а да јој нпјесмо крвнпцп, но је залуду стискамо и пред њом гладнн зјамо. Радимо у томак дању ралом п мотиком, а ноћу веслом п мрежом да избијемо нз земље п пз мора кору хљеба Кад нп дотужп, а мп на књпге староставне да впдпмо што ни ппшу, пак у њпх нађемо: тешко мјесту којп нема свога свеца, но се туђу моли п завјетује Кад од нас не ће вражп да се свети, ево трећа година да обпјамо да га гдје куппмо, п ако је трговпна мпмо пкакве грешна п прпјеварна. Негдје нађи свеца, којп јошт нпје почео да чуда градп, негдје напанн на цпјену за очп, а негдје тп донесу какву мрцину да је куппш кра-