Топола

313

димице под руком. Да је светац прави, били се пуштао красти? Пак смо чули, гдје се људи разговарају да их је доста у овим крајима, гдје је, богу хвала, цркава и манастира ка’ у Једној царевппи. жА.ли не знамо на кога бисмо се наставшш, и ко је тијема послпма главаџија. Не би гледали за цијену, ако смо и спромаси, тек да је цјелокуп, да мирише и да му ријеч код старијех ваља.» Друшко одговори: «А да сп срећан да на мене напанеш! Ја сам таман тому послу вјешт и трећак! Рад бих само знати тражиш ли свеца на гласу, који је одавна себе прогласио и што се сад обретко чује да је жив, или једнога који Је јошт под земљом, а већ почео од оздо знамења чинити.» Онда псприча Уцињанину како је чпнио Војину да му око испане; јер је хтио да га раскорава имртва русмари. «Њега би, рече, народ одавна открио и у цркву пренио, но не смије од Натина, а до душе није му ни хитње, јер кад му гођ дажда требује, доста му је понијети гранчицу цвијећа на гроб, ево у час кише да све понесе; ако ударп цркавица у стоку или помор у чељад, он то прекине као ножем тек му се обећа завјет или намијени свијећа. Ко се њим закуне криво, згрчи се као жаба губавица прије нег се сунце на исток поврати.» А Уцнњанин: «Је ли пугник? То ми ти кажи, јер нама мрнарима, ако није путник, за све друго мало би смо му тежали.»