Топола

314

А Друшко: «Јест! од кад се, хвада му п сдава, објавио, пак до данас, впше је но сто топца спаспо од морске пучпне.»> ■<Волпо бих да му није нашко пме п да је бпо свештеник. Је лп млад?» «Проспјед.» «3на ли му се жптпје?» «Ппјепо! Мптплп га Млечпћп, да обпједн лажима седамдесет н два калуђера превлачка, а кад им мпто не помогло, ударе да га на огњу пеку, а у то дођп андпо с неба, дохватп га за перчпн п пренесп из Млетака у једну спплу, гдје је постећп п себе пељешућп премпнуо. А нпје премпнуо благо њему, но је вазда жив.» «Дакле мученик?» « Петозарнн!» «Је лп му ко од рода жпв?» «Нпко, но се угаспло цнјело племе!» «А како се појавпо свецем?» «Дошао је попу у сан; пзнпкао му босиок на голој плочп у сред зпме, а војска, што је хтјела да га откопа п сажеже, оћорп лпстом п обезумп.» Уцпњанпн закључп: «То су добрп сроцп! А која му је цпјена?» А Друшко: «Не могу тп ја данас нарећп цпјену, док пе нађем ко ће га украстп и до овдје пренијетп, јер га народ не бн продао да му даш за њ овп брод пун удушен жутијех дуката. Но ћу се ја паставптп прпјатеља вјешта, пак ако се светац пустп