Топола

325

сланом водом, да од љпх слеђенијех начпне бијелу п тмасту сб. Са сред те обале спушта се у залијев ниски брежуљасти рат звани Превлака, којп обалу дијели а луку предваје. Сјеверна страна остаје прп Тпвту, пптомо и рибљиво пристаниште, љетица и раскош которске господе. Јужну страеу запучају зелена брда а по брдима села луштичка и кртољска, гдје су бивали кмедки станови превлачког манастпра, која села п дан данашњн зову михољскијем збором. На сред тога рта насађена лозом и маслпном, бпјелно се за времена нашс повјеснице православни манастир превлачки, намијењен Сабору Арханђела Мпхаила. Кажу да га је градио при крају дванаестога впјека првовјенчани краљ Немања први, и да му је звоник био такве висине, да кад су га Млечићи прахом оборили, подигао је својијем падом у море тако страшнп водени слап, да је ошкочке ошкропио оближње кртољске куТе. Но да сву истину речем, ја се нијесам толпко потежпо да обазнам ко је тому манастиру темељ ударпо, ни количак му је звоник био, но сам се бавио највише да знам и изнађем ко га је и с чега у гомилу претворио. Што се чисто и бистро зна то је јер се по дивноме чуду у томе слажу сви писци и повједачл да је за вријеме своје ужасне погибије превлачки манастир г<стио седамдесет н два калуђера, старосједиоца и лридошлице, који су дошљаци селили с тур-