Топола

332

рекла: Пдем у Котор да прочистпм град п ошшјевпм грађанство! Оуд прогласп да је та жееа куга сараевска, и нађе свједоке да прпчају п да се куну: како су Враћену прпје нег је издахнуо, изашлп кужнп петпЈпп по животу, црнп као зрно змпочпце, п напупуљпла на дпмњама подкожна човпља; а Бескућп отекла кпла под пазуом као највпша дпња, модра п набрекнута. Сажегу пм покућство, постеље, платна н аљпне; дворове зачавле да пм нпје прпступпшта, а трупље им пзгоре у жпвом клаку. Овом лажом и мајсторпјом новп је провпднпк затворпо путове и постоппце, забранпо пазаре п окупе и прекпнуо међу људпма сваки дотицај, мпслећп да ће тако најбоље са себе одбитп сваку сумњу за опако дјело што је наумио урадитп, п покритп га за довпјека копреном скрчвптостп п заборавп. На мпјешње Арханђеловаднева зовне новп провпднпк Друшка у самп мрак. Зачудп се Друшко ненадноме зваћу у оно доба опће страхе, а јошт се впше удиви гдје му провпднпк пружа деснпцу да се с њпм ручп п догонп му стбчпћ да узањ сједне, што би много бпло да је владпка. Рече му провпднпк: «Друшко, до данас, а по данас господпн Друшко !Ја се радујем с вамп пс вашпјем породом из свега срца. Ирек јуче сам: овђе стпгао пз Млетака п што Је рећ нпјесам се још нп сптан иаппо которске воде, а ево ме да испунпм прву поруку за коју