Топола

333

ме је овдје послада госпоштпна, мјестп онога старца, којп што с година, што с кратке памети, нпје зпао с овом земљом управљати, нп цијенпти оне људи којп су честимице прегорјевалп жпвоте и пмуће на славу и дику светог Марка. Ви, господине, као чоек разборит и искрен, знате добро да мп Млечпћп држпмо ове невољне крајеве за душу, да ову препуклу сиротињу не поплешу Турци! Али су сви наши трошцп и напорп у залуд, јер је турска спла већ одасвуд обухватила. Боже дај да ја будем рђави пророк, али будите здраво видјећете: Иванбег ће дочекати што и Скендербег, а спновп херцега Шћепана што п Стефан Лазарев! Алп док превлачки калуђери држе кључ Боке, с Верига на Бигову, мп смо, Млечићи, овђе гости, а незванијема гостима, мјесто за вратима! Поздравно вас дужде и по мени послао вам књигу грамату, златнијема словима написану, којом је обдарио вас и ваш посљедак, до најпотоње капн крвп, млетачкијем и которскијем племством, да сте господин за довијека, а поклопио вам четврти дио превлачке црковине, да га сами бирате, ако прегнете отровати превлачке калуђере и тако осдободити ову вашу отаџбипу од турског јарма, гато они раде да јој га напрте. ■> «А како?» упита Друшко, којему су се већ бпла почела гријатп уха. «Ево како,» одгоиорн му провидник, учан тући гвожђе док је вруће. «Сад кад сте се