Топола

335

моран и истражниЕ, а не на крду дјеце п у дугу до ушпју! Боље да красиш п нокрпјеваш своју цркву а не да ти жена и дјеца пуклопети скачу. Ево зла зпма на кутњем прагу, а ја влачпм љетне аљпне ка’ да је Петровдан. Не пдем ни у куме нп у друге него сам се, кукавпца за тобом, усјела на пепељаку, да те одрепана пред пуком не стпдпм. Остарах прије реда п времепа од труда што мп жпвот ломп и од јада што на срце слпјевам од зрака до мрака. Одвалих лопатице по сву божју ноћ на стативама, да ткам платно своје п туђе, гек да ти платном дјецу одпјевам а ужппом храним. Прољећем сјејем лан, конопље п себпцу; љети трлпм и предем; јесенп сукам п у нити удијевам;а зпми по сву ноћ брдом ударам, цијевњаке мотам, вратилом окрећем, а ногама у подножје упирем, док ми за лопатпце запре прпјет а на ноге п на руке набрекну жуљп п мозуљп; а тп, јадо, јаде ти Бог да! манастире красиш!» «11 ја богме,» одвратп јој Друшко, «по вас бпјелп дан точпм ракпју, а обноћ ловим рпбу; попуњом скакве мразице, прострицом паломииће, скушеве и шпруне; ричком сапе, удпцом зубаце, укљате, вукове и канце; вршом муриње; омецем грује и крље; жегом љубљаје; остима сипе и оботнпце! Но ће брзо пропојати друге тпце, забпјељетп боља зора, да ћеш се сама зачудити! А жена надирући се да се смије: «Али