Топола

336

сп гдје снпо закопано благо? црна ти памег за довијека!* Друшко корачећп по соби као пзван себе: «Племић, властелпн, црковнп домаћпн, ово ме све чека прпје Божпћа! а темељ сувпше; пак ћемо бацптп к врагу мреже п статпве; теби ће жене руку целпвати а мени људи капу слпматп. Сутра ћу кројпти код шавца црвену доламу од најскупље чохе, а тебп зеленп коретац од кадифе! Него се смплуј п испрпгај ми које јаје, ако су п постп, ја сам трудан п гладан! Доста смо постилп, прежпвалп п зажнвали, па сад ћемо у богаству пливатп као жмпра по уљу.» А жеиа: «Проста лоза која је дала ту ракпју што сп вечерас слпо нпз криви поток, п пара што се за ту мученпцу пребројила!» «Блебећи ти п слути ка’ што синавикла,» рече јој Друшко, «а ја тп кажем: вјеровала невјеровала, све ми једно; да мп је дошла у провпдурм књпга грамата, златнпјема словпма, сгаки ка’ орах, п ппше по њој да сам племпћ за довпјека п да прпмпм четвртипу превлачке црковпне у дар а звона у већину, ако лослушам дужда, којп је прстом књпгу прптпснуо тек да је јача, п којему сам мпо као да сам му кроз пупак пспаоН А жена: «Хајде спавај, шупљоглавче, па ћемо се сутра наште срца разговорптп. Да тп вјерујеш млетачкијема људпма?! А сва-