Топола

339

лежатп у памуку п вунп, да којега драчица не зађедне. II мени су свјетовали да амо не пдем, п прпјетшш да ако се здрав повратпм, да ће ме држати под затвором цијелу неђељу, купатп у оцту, кадити смрековпјема зрнпма, да им тобош кугу не унесем а горе куге п срдобоље од њпх нема!» А Пгуман отповпједа: «Мој синко, боље, је п њпх сносити но турскп бпч. Зло се трпп од страха горега!» А један младп калуђер; «Господа жале мрпјетп, јер пм је на овоме свпјету добро, а тамо на другоме Бог зна како Ге им бптп!» А старп Радун, што се прпмакао да упозна Друш.ка лпчно, рече младоме калуђеру: «Коме је добро амо, њему Ге бпти тамо јошт боље, а коме је жље амо као менп, њему ће бити тамо злосрећњпје!® А Пгуман њему: «Шутп, стари злослутнпче п зловарниче, вазда лп жље мпслнш а горему се надаш!» А Радун; «Кога је јела змпја, тај се п гуштерпце бојп. Небојишу изједе вук!» Посље бдења и вечере свак полпјега да спава. Далп калуђерп Друшку лпјепу ћелпју прозором прам истоку. Кажу да Вукашпн нпје могао цпјелу ноћ ока затворптп, прешто је убпо младог Уроша. Друшко легне да спава. Но мјестп сна оспјеип га мртва страха, уздрктп му срце, затрепћу живцп, апо свем