Топола

357

ла, не бп о тому секру отворила «да бп јој чбек поклонио царево благо.» Да је невјеста заовици повјерпла испрос, не ће нико нп двоумити, а јошт мање кад иује, да се је од тај дан Горде крила и уклањала како се не ће сусрести с младпм поручнпком. Једно вече намјерп се ШенпФлуг с Дебељом на шетњп. Кад дошли на врх бријега да се одморе и опочину сједну на два камена прам истоку, како ће се нагледати рајске љепоте скадарског језера. Бјаше сунце острмило к западу да огране наше подстојбнпке, а озраке му на истоку гонили шјенп уз арбанашке планине. Дебеља упита друга, што је рећи да је ево неко доба шјетан п зампшљен, изгубио од једном весељасту ћуд и хитрину духа, као да га је тпто зађело. Да угледаш, шетајући у беспослицп по запуштаној њиви, гдје је некуд прп крају расцвјетао поносити љубдраг, залуду би мислио читав вијек како је ту заклицао; јесу ли га људске руке усијале јали пресадиле, или му се шјеме омакло тпчјему кљуну, иаи га је каква вјетрушина довила, илп ко при нози унио; не би никад право угоненуо нн до истине допро. Тако и ја не умијем да логодим, је ли намјерно, или за зачети ма који разговор, или по наговору Камилину, пало на ум старому калуђеру да зачне с поручннком оно пнтање, што је ШенпФлуг једва дочекао.