Топола

358

Оче! проговорп ШенпФдуг натегои н прескочке. • Има на овому кукавном свпјету душевнпјех рана, које позлијеђује зазор и тајност. Открпјеш лп пх поштеној душп, искрену прпјатељу, олакшају тп п бол пм се ублажп. Ја сам једпнац у мајке, прплпчна бпћа а боље наде. Млад сам ушао у војнпчку службу, п њом обашао колпко је ћесаревине, док ме је судба до овдје довпла. Нпкад ме нпје прпје сад оплпјенпло женско око; плп је то до удеса, плп се нпјесам сусрпо с оном која бп мп срце занпјела. Дођох у Сеоца да покушам п ту људску муку у својој најжећој оштрпнп. Горде мп је срчанпк псчупала; не говором, јер још нпјесам ш н>ом прозборпо; не гојпдбом, јер је спрота нпје имала; но љепотом, скромношћу и онпјем женскпјем поносом што узвпшује жену над чобком. Чини ми се да бпх ш њом мпрно провео свој впјек, чпнп ми се да је она нешто моје без чега немам покоја нп жпвљења, друга моја половпна у коју мп треба прелптп душу пз ове што јој је отежала п обужила. Нпјесам дијете, нп каква варалпца, но роб безазлене љубавп ! Ако се Горде не хћене са мном здружпт, а ја ћу с црпом земљом! Не хћене ли узетп војнпка, ја ћу се претворптп ратаром п рпбаром, плести котац којп јој п отац! Не хћене лп да жпвимо овдје, е не може одољетп пучкој прерасудп, свијет је простран двома душама које се љубе; нпје славе нп обплностп, које би