Топола

359

могленакнадптп супружну љубав, штопретвара чемер у мед, невољу у богаство а жадост у радост! Склонп се, оче, испроси ми Горду у оца, да ју заручпм прпје него ли к Скадру отпутујемо; смпри узбуркану ми душу, а избави ме пашје смрти. Ода не знам, умрб је прпје нег сам прогледао; прпмам тебе мјестп њега; уГешп ме и обрадуј! Дебеља вјештп и хладни старац, отповиједа му лагано: Ти си. спнко, припео на високо а окптио рајским цвијећем, оно што се менп видп просто и наравно. Јели што више него да се ожениш као остали људп, оспм ако си наумио са миом у манастпр да те постригнем ? Твоје су рпјечп племените, и ако ме не вара вјештина свијета и вијека, одговарају ти срцу и разуму. Пак и ако те је љубав занпјела и у твому младому срцу клицала, јер ти је приспио рок да платнш природп дуг, надам се да ћеш у њој постојан остати, јер би другчје свој вијек у пакао претворио. Тп си, као учеван чоек, до данас проучио нарав горстачку и првобитне обичаје овијех стаиовника, и чудио се чисто разлпки која их од вас раздваја. Да Горду вјериш пак развјериш, уцвјелио би ње дичну кућу, која те страна угостила; очупао сгцеде власи једног поштеног старца, који је слави твог господара изложио погибели свој и живот своје породице; погазио би сб и хљеб што си у тој кући осмочио, а искубб из божјег перивоја