Топола

373

рам, а кад буде глухо доба ноћи, завезимо се у рибарскоие чуњу, пак пођимо да га тражпмо у воду жегом. А Гордењој: Мучи Зорке кукада, куд бисмо од срамоте кад би нас ко видио? Невјеста бн ме прождрда, а отац заборавио домаћи ископ при тој срамотп! Не тобож да се ја већ надам зедену вијенцу, то је мене минудо, по што бпх од седа ? А Зорке: А што ти је стадо за седо, кад се не сумајеш удавати? Сједи на .овој пустошини, пак живи за мртва ШенпФдуга! Боља вјереница преминуда сокода, него ди жена окићенаћука! Кад ноћ превади другој подовини, а шјесец утоне у морску пучину, украду се кућп двије цуре црногорске, пошјеку у шуми сухо пруће пак ш њим спдету дуги жег, омотају га узицом а накдоне на гвозденој решетки. Зорка се пзује и угази у воду, пак вјешто расидрп и прпвуче чуњ крају, те се у в обје укрцају и одвезу до рибарице. Кад дошле на мјесто гдје је погибија бида, упаде жег да им дуча воду расвијетди, а да помисди рибари су ко их види по језеру пдовити. Зорка је возида лагано с крме, а Горде гдавом прнкдоњеном под самијем жегом, мотрида у бистрој води, е> да зазри вјереников труп. На оној нотној љетној тишини, у тихој локвп језера, кад су тмуше земљу притисде а свако живо спава, двије се мдаде Црногорке возе по води, да нађу убијена странца; чаровни и жадосни призор! Да је