Топола

374

ШенпФлугу ускрснутп да впдп како љуби непптома Црногорка! Чуњ се споро окреће; сад на десну, сад на лијеву; како га је гонпла водена струја, шш шпроко вссло с крме; а оспјев зубље позлатпо пред њпм пространи околпш као највпше гувно. Мртвп мук влада на водп п на суху кад-кад прекпнут млатом весла илп крпјештањем крпјесавца у шумп. Зорка, да јој се не задрпјема, заче помукло да пјева жалосну пјесму, п ш њом да нариче несретњу судбу несуђенпх заручника : - - Мртав лежп под ранама Јово Вјеренпцп главом у скутпла! Љуто плаче лпјепа дјевојка, Сузе ронп у лпце га љубп. Аох Јово, моје несуђење, Нпт пољубп, нптп ме загрдп! Аох Јово на пстоку сунце, Рано лп ме бјаже обасјало, А брзо лп зађе за облака! Аох Јово, мој очпњп впде, Брже лп мп очп пскопаше! Аох Јово, л срце п душо, Што ће црна земља радоватп! Аох Јово мој спвп соколе, На вјерп тп крпла саломпше Клетп Турцп од Бога платплп! А Горде впкне : Не па прпје, Зорка, тако те не пратила моја срећа! Залпле мп сузе очп да не впдпм нпшта, пак се бојпм да не умпнем утопца. Зорка умукне, пак до мало радознана уппта Горду је лп се кад с вјернпком стајала и разговарала. А Горде, не дижући главе с морске пјене, нешто