Топола

378

као да олакша цури бреме! Но по несрећп вјетар забјеснп, а валовп набрекну јачп п чесћп блпже обале. Не хоће Горде да пуштп уже, него се морп п давп да прије љешпну Е Р а ЈУ довуче, док јој се уста напуне воде. У тој муцп, што би омела п уплашнла највјештпјег мреара, хптра Црногорка намакне уже себп о раме, а почне плпватп објема рукама, п већ се бпла крају допримакла, кад је све од једном ошмрк смота, свалп п мртву прп крају пзбацп. Зорка приступп да помогие другарпцп пзвућп мртва вјереппка, кад лп шго нађе ? Горду слеђену као камеп, с конопом о врату ! У то зора растворп окно, да кроза н> промолп с руменим лпцем. Тужна Зорка, пуна жалости, стида и страха, навлачп мокре аљпне, убере лпшћа с врбовпне да ш њпм покрпје голо тпјело ојађеле прпјатељпце, пак тркне до Спасоја с пустијем гласом. Спасоје похпта на обалу п пађе мртве зета п кћер, омотане једгшјем ужем. Јупак се скаменп, подвпје руке у прпјекрст, гологлав, а перчпн му покрпо чело до очију, пак стане укочен да мотри оно двоје утопппка, у које је полагао дпку п покој своје старости Пошто их је онако мукло загледпвао добру чстврт саата, рече Зоркп , која држаше у свом скуту мртву главу несретње другарицс, очп јој љубљаше а косе глађаше: Нека се вршп божја! Да је мој ископ прост п благословен, ако се над овим безазленпм трупљем оспује вечпта сло-