Топола

379

бода моје отацбпне и цијела кршћанства на пстоку! Спасоје укопа зета п кћер у једну гробнпцу; учпни им покајање мјесто свадбе; узме Зорку (добру и вјерну Зорку!) у кћер пс њом удомазети једног Црногорца, да га стара његују а мртва часно укопају. Па кад баци на оно трупље прегр црне земље, викне: Моја дјецо! Кад није било суђено да се здружите на овоме свијету, Бог вас удружио и упокојио на другоме ! Зорка је помњиво њпвила ружу и љубпцу око гроба несретнијех заручника, п чувала да пх звпјере не откопа и кости им не разнесе.

СУД ДОБРИХ ЉУДИ.

Грабезш дјевојачки. Пред црквом ојела данас на месне покладе двадесет и четири умољена кмета. Толиео је у ствари, да је Голубу X. заробио Вуко Ж. кћер Видосаву, и тридести је дан вјенчао у турској земљи, па сад сјело коло да мири зета с тастом. Голуб. Господо, частно сјели а поштено устали! Имао сам, као остали људи по гријеху, једну кћер од прве жене. То ми је, за моју срамоту, издворила покојпица у шест година те залуду складна житка. Цура настала прије рока, тако је бијах, да опростите, разблудио као пигдје отац кћер. Ште-