Топола

380

дпјах је од труда, од вјетра, од влаге, п држах (а ово мп је срамота рећн) пао мало воде на ддану, а гојах као славуља у златному кавезу. Тек прпспије мужу, насрну просиодн одасвуд, као да јој сјаше даница на челЈ, пдп освпћаше под гдавом мпраз. Тодпкп проспоцп нпсу ме ни најмање узнпједи, нптп сам се од нпједнога понпо, нптп од какве спде одбпо, већ сам настојао, да је дам у добро, да јој буде дако као је код мене, п да мп нпје предадека, већ да је могу впђатп барем по једном даномпце. А сад мп се ругајте гдје дудујем! Кметска глава. Не руга, богамп, нпко ко је рађа. Голуб. Рече мп брат задуду: «Чувај је да тп уз многе проспоце не пдете сједе уз огањ. Сокоду је да дови, а препедпцп да се чува.» Станп ви то тако једео по’ годпне. Баш кад бијаше за дуду навршпда четрнаесту, понесе је грпјех у сунчани заход да топп бостан за кућом; мјесто закдонито на пушкомет, а уточено као у провадп, да не можеш чутп пз дома да те ко с њега зове пз свега грда. Ту тп је Вукац запао да шпћарп од зоре, док му срна паде сама у чељуст. Дохватп је он за руку, црн му образ бпо као је менп с њпм, а убрусом прптпсне јој уста да не впка. Ја мпсдпм да јој је одвојио сваку кост од костп, док је кући довукао. Да сам имао девет спнова, свакога као