Топола

381

Рељу крндатога, пак да сам их све девет то вече у једну гробницу сдожпо, не хћаше мп срде битп жадостније! Удрих да пдачем по кући као мадо дјете. Кад нестане суза, стадох мислити што ћу ? Да покдикнем братство на преузим, свак ће мп се наругатп што сам забављао толиким просподпма, а корити као да сам је хтио навдаш јевтино удати. Да пођем сам у поточ, розп врх рогова. Да се жадим царскоме суду, упропастит ћу тобож зета, изгубитп кћери нарок и затворити је кући за довјека. Пошљп ви ја попа пред зором да рече Вукду на духовну, нека мп повратп робље, а ево му по сто пута божје вјере, да ће бити дјевојка његова, нека је водп мојпм благословом и огдаситом свадбом о Јурјевудне. Не хће да вјерује, но ми је држа под страхом и затвороммјесед дана, пак најпосље зајми је преко гранпде, те се тамо некако привјенчају крадимице, брука их знала, као је мене с њпма. Да се је сјетида чија је кћи и што је женски образ, хћаше се самодавити прије него пусти попа да јој стави на гдаву впјенац без очина допуштења. Сад ето им га тамо, што ко дјеља, пред њим пада! тресем од њих скуте и рукаве; нећу да их знам ни познавам као кћер и зет, а оставитћу им прокдетство на самртном часу. Но тражим да ми Вукад намири паром чељаде с моје земље заробљено, и срамоту коју ми је нанио кући. Ако ми се јутрос и наметпуо зетом није другом, већ