Топола

206

другу а то је, као што је већ нриповеђеео, било нешто, што је Аспасија, пишући Пернклу, лукаво промишљено похвалнла као пример Myrone накане Једаред се Аспасија с Еврнпидом случајно врати ва ту ствар пред својим мужем и пред Сократом. Пошто је поново похвалила његову наглу одлучеост, запита га за новоизабраеу му жену. »Та је противност пређашњој,< одговори Еврипид набусито, »али није за то боља: има само противне погрешке. Она је била трезвена али поштена жена, која ми је досадила са неком свакидашњом врстом љубави; ова је наиигуша, која ме својом лакомисленошћу и несталеошћу доводн до очајања. Из једнога сам зла упао у друго. Ја сам се родно у несретан дан те ми боговн дају да окусим једно за другнм све што је горко.« »Слушала сам да причају за твоју жену,« рече Аспасија, »да је лепа и мила.« »Јесте, за сав свет,« одврати Еврипид, »само не за мене. Била би дабогме и за мене, кад бих се ја могао решитп, да зла јој својства сматрам за врлнне.« »А каква тн то њој зла својства пребацујеш?« запита Аспасија »Занемарује домазлук,« на то ће Еврнпод; »пређу на разбоју кидају пилићп. Игра и ча-