Топола

207

сти се код другарица па провирује кроз калију на улицу.« »Је ли то све?* запита Аспасија. »Није!* рече Еврипид. »Нестална је, ћу дљива је, неверна је, лажљива је, уме да се претвара, лукава је, злобна је, пакосва је, неправедна је, свирепа је, осветљива е, завидљива је. јогунаста је, лаковерна је, будаласта је, препредена је, брбљава је, љубоморна је, воли да се кинђури, рада је да се допадне, нема савестн, нема срца, нема памети . . .« »Доста!« прекиде га Аспасија »Тешко би ти било све то поједино доказати.* *Све то в још више!« одговори Еврипид. »Можда ти својој жени указујеш сувише мало љубави « рече Аспасија, »па је тим отуђујеш од себе!« »Е није него још нешто!« одговори Еврипид поругљиво; *кад човек слуша те жеиице, увек су мужеви слабо пажљиви и не воле их »Ти немаш срца, брајко мој N рекла је змија љутида јарцу. Него баш на против, ја вам кажем, моја несрећа и потиче баш отуд, шло са женом тако не поступам. као што већина Атињана поступа са својим женама, што јој дајем сувише велика утецаја на мене на моју душу, што пуштам да ме мучи. Жене су благе као јагањци, док их човек држи у корди, но одмах се избезуме, чим им се даде разлога да мисле, да човек не може бити без њих. Да, има само