Топола

208

једно једино средство, да човек себи осигура жену, њено срце, аену љубав, њено поштовање, њену оданост; то се средство састоји у том да је занемари. Тешко мужу, који даде жени да опази, да без ње не може да живи! Стаће му ногом за врат. Жену љубитн, значи будити у ње злога демона. Ко пак жениду предусрета прпјатељском хладноћом а у осталгш ради по свом ћефу, ко јој докаже, да може да буде без ње, око тога она игруца, тога она мази, милује га по образу, иеће иу руку на раие иа га пнта: »Шта хоћеш данас да вечерамо, бабајко?« тога она поштује као »светп бранич и господара дому н породиди,* тому она тронуто захваљује за сваку мрву милости, коју он пусти да падне. Но кад би се исти тај муж показао да је зажубљен, за осам би дана био доеадан, за месец дана бн га се жена грозила а за годину дана сисала би му крв на памук.« Снешећи се слушали су Перикле и Аспаспја то. што је Еврипид тако мрзовожно изговорио. Он пак настави истом мрком збиљом и истпм нагласком: »Жена је мужевља парка. Она му преде конац животу мрачно ли златно.« Код тнх се речи Пернкле чисто поплапгао, Аспасија се смешила. »Не иогу вероватв « рече Пернкле, »да је човек у опште тако завнсан од жене.«