Топола

209

»Биће, ако није ,« одговори Еврипид. »Бидим ја, шта ће бити у буду!шости. Женина моћ опасно почиње расти. Не разумете ли зар песнике н образнпке, који су од прастарих времена амо склапали баснословни лик сфинге, заг(.‘нетву жену широких груди али оштрих канаџа. Та сфинга је жена. Намамно лепо лице, намамно меке груди износи нам у сусрет, али јој је остало тело зверка са тигровим шапама и самртним канџама!« »Нећеш лн зар ти женски род начинити охолим,« рече Аспасија, »кад бићу му таквим упоређењима дајеш карактер величанствености?<»Величанствеви злочини«, на то ће Еврипид, »могу од стравс мхшкараца изазвати дивљење. жева са велшшм пороцима свагда је одвратна. Мушкарчеви злочини покаткад можда извиру из сувишка својстава, која су по себи вредна хвале. но женине пороке свагда рађају маличне, до сувшвка натеране слабости .« »Гlа ипак видимо, како жеве са тим маличним слабостима тријумфују !« рече Асвасија >Не за свагда!« одговори Еврипид. »Доћи ti е осветеи дан, који te пламеном здраве и оправдане страсти загасити пусто чкиљење болешљиве и слабуњаве вакловости. Само су донде жеве јаке. док се ми мушкарци иоказујемо слаби. Жена је сфинга, свакако! но ваља јој само сасећи велике кавџе, онда ие може шкодиги. Оа несасеченим је канџама тигрица,

Асиасија 11.