Топола

210

са сасеченима тек мачка. Право су имадн наши стари, што су жене држали у кордп. Ми новији пак сувише смо мекаее наравн па ето н ја пуштамо да женама расту канџе. То није добро . .« Аспасијино се чело мало набора, кад чангризави песнпк избаци ове речи. Сократ опазн то па ће тек: »Неиој заборавити, прнјашко, да збориш Аспасији !« »Аспасији«, одвратн Еврппид брзо готов, »али не о Аспаснјп. Зборим о женама. Аспасија је жена, али жене нпсу Аспасије.« Сократ је, као што је већ речено, у своје разговоре са Перикловом женом често мешао и горчине. Но никад се ннје забунио у Еврипидов тон. Мора се напоменути, да је Еврипид у својнм разговорнма с Аспаснјом хулно цео женски род, саму пак Аспаснју свагда са свесрдном учтивошћу изузимао, Сократ пак баш је обратно стреле своје пуштао свагда само иротив Аспасијине личностн но род у целинн радо је бранпо. Па тако се п сад за њ заузео против женомрсда Еврипида те се овако изразио; »Из гледа ми чудновато, али је непорушнва истнна, да сваки човек, кад говори о женн у ошвте, нпак свагда мисли само ~своју жену. Требало би дакле. чнни ми се допустити да о женама