Топола

218

кава жепа може за себе и за домаће огњиште оковати свога мужа, који ништа зло и не Myxa,« одговори Аспаснја с тајанственим лицем, »јесте куваричлук. Ја познајем жену, коју муж поштује као богпњу, а то само зарад слаткиша, које она сваки дан азнесе пред њега. Ремек јој је нежна и лака сезамова каша. коју она правн од сезамова брашна с медом и уљеж у тавици. Узме јечмене круие, студа је у авану, успе брашна у суд, долије уља, меша ту кагау непрестано, док се из тиха кува, покваси је час по снажном чорбом од кокошјег, или Еозјег или јагњећег меса, пази, да не загора, па кад најбоље врн, изнесе је на сто. Па н њене зечје пастете и њеее пастете од сивоперке и другнх малах птица, ванредно су добре. Који би се муж могао одупрети таквој намами? Има и таквих мужева, који бегенишу тако зваве кападокнске колаче. Тн се аолача најбоље замесе с медом, тесто се асече на танке ластиће, који се увнјају, чим само спазе тавнцу. Овп се ваљчнћи онда уиачу у внно, но морају на сто доћн још са свим врућн.« Тако је Аспаспја даље говорнла о правнлима попашне кујне. Једне јој се слушалице чудиле, а друге се једиле, јер у том разговору нису Hamae ничега, што би се дало уиотребити на то, да Аспасију п ннзн у очнма јавнога мишљења и да још већма утврди глас о њеној лакомислености или о њеннм опасним начелима.