Топола

222

чак шапутале једна другој, како се могу претваратн да су трудне и како радн мужа могу подметнути себи лажно дете. Некоје су причале једна другој приче о аветињама или приче о тесалским вештпцама, пли бајке, илп најновнје породичее тајне ове оне другарице. Некоје су говорнле и о Аспасији п тај је разговор мало по мало постао најжнвахнији. »Аспасија нма право,« рече млада нека лепа женида, којој је свеже лиде одвојило од увелих и намазаних лица у већнне. »Аспасија има право, треба приморати мужеве, да поступају с нама тако, као што поступа Иерикле с Аспасијом.« >То н хоћемо!« повикаше Милићанчнне присталице. »Прнмораћемо их, да домаћи н брачни живот с нама тако удесе као што је удесио Перпкле с Аспасијом.« »Ја сам већ почела са својим мужем,« впкне живахна мада женица. што се звала Хариклеја. »Мој се Дијагора већ навпкао, да ме сваки пут пољуби, кад пође од куће п кад се враћа кући, као год и Перпкле Аспасију.« »Долазе лн н теби филозофп, па седнш ли н тн као модел образнпцнма ?« уппта поругљнво једна од жена, једна од онпх, чијп су образн бнли највећма увели и намазани »А за што да не раде то и Аспасија п Хариклеја, кад им мужеви допуштају ?* повнче