Топола

223

друга једна. »И ми ћемо радити тако, па ћемо приморати мужеве, да нам то допусте.« »Није сваки муж створен, да му жена натакне рогове!« рече она арва питалица, злобно се смешећи. »Хоћеш ли ти да важеш,« викне Хариклеја жутито, ставши пред ону жену и подбочивши се, »хоћеш ли ти да кажеш, да ја свом мужу натичем рогове?« »0 теби ја не ћу то да кажем,« одговори ■она, >али ће твоја учитељида Аспасија можда те и то научити !« Кад су пале те безочне речи изађе наједаред превешена женскиња вита и племенита лика из кола оних, што су чуле тај разговор, непосредно пред оном језичеом скине вео с лица па ватреним оком погледа у њу. » Асласија /« повикаше некоје те се за час распростре то име даље и настаде жагор, који се пресадио и у најудаљеније кругове. Ужурбао се сав храм тесмофорија. »Штаје?« повиваше најудаљеније. »Да се није ушуњао који мушкарад?« »Аспасија!« одјекивао је одговор. »Аспасија је овде!* На тај се глае догураше све жене те се за час Аспасија нађе у средишту целога скупа. Она беше дошла, опкољева гомил ш својих присталица, посред којих је, уз то још јако и