Топола

224

превешена, све до тога часа остала скривена очима велике множине. Те су је присталпде и сад опколиле као телесна стража, кад је усправивпш се љутнтим погледима погледала доле на безобразнпцу. Док је Аспасија тако стојала пред сво:ом противницом, прогура се једна од љеннх другарпца пред њу па д бади оној ове заједљиве речи: »Имаш право! Није свакп муж створен, да му жена натакне рогове. То тп мораш знати! Познајем ја тебе добро! Ти си Ервтила, коју је отерао првп јој муж Ксантија, што је затекао, како се ноћу пред вратп састала са својим милосником, код онога ловорова дрвета, што сени олтар Аполона заштнтника улицама!« Критила поцрвени, скочи па пође да нападне на своју протнвнпцу. Но Аспасијине је присталице одгураше, а Аспаспја поче овако: »Ова је жена наружила мога мужа наружила само с тога, то, први од свију Атпњана, штује женвно достЈанство у својој љуби те је не понижава до робнње. Кад мужеви као Перикле због љубавп и поштовања које одају својим женама, ваља да сносе поругу и грдњу, не само нз уста мушвараца, него чак п од стране самих женских, како се можете надатн, да ће се мужеви ваши решити, да се угледају на пример најплеменитијега мужа?« »Тако је !« рекоше жене, погледавши једна