Топола

225

у другу. »Критила није нмала право, што је наружила Перикла и Дијагору. Дали би богови, да сви мужевн буду као они!« »Мужеви су, како их ви засдужујете!« настави Аспасија. »Покушајте само једаред, да }потребите моћ неодољиви утицај, који је дат женском роду ! Д ' сад сте пропустиле те нисте ту моћ, да, изгледа, као да нисте ни зеале за њу. Ваше је ропство добровољно. Хвалите се, да сте господарице у кући а овамо вас држе горе него робиње та робиње се бар смеју слободно јављати по улпцама илн на сајму. Ви сте робиње! Зар није тако?* -Тако је ! Тако је!« повиче једна из кола. »Мој ме је муж једаред, кад је пошао од куће на неколико дана, закључао у моју одају. па је врата запечатио својим печатом.« »А мој је,« повиче друга, »набавио велика молоског пса, који да стражари пред врати, само да се не увуче милосник, кад он није код куће.« >Лlа ни домазлук вам није поверен без поговора!« настави Аспасија. »Са свии је тако!« упаде у реч једна од жева; »мој муж носи уза се кључ од спремнпце « »Па зар не трче сами на сајам, да купе меса и зеља?« вивне друга. »Да, па кад је рат,« рече трећа, »те људи ходају наоружани може човек видети мушкарца

Асиасија 11.