Топола

228

што је у нашој власти. гледати да извојујечо свом роду његово право, које му је потребно, да слободно оделотвори ону моћ, га коју је позваи.« Ове Аспасијине рећи пропратило је живд одобравање од стране велпка дела скупшпше, но за тим је дошла тако гласна и замршена збрка гласова, да се није ништа впше могло јасно разабрати, јер су жене међу собоч жестоко почеле да претресају тај предмет те су све говориле уједаред. Изгледало је, као да је у храм тесмофорија слетело јато птпда селица. које су гласно цвркутале п кречале. Но најзад се кроз густу гомнлу рукама прогура тапак но уз то живахан и енергичан лпк па стаде на сред кола, баш где је била Аспасија. Бела марама, којом јој је била повезана глава, сакривала је u већи део њена лица тако да је нису одмах могли познати. Но кад је стала на сред кола и злобно погледала у Аспасију, познале су све жене оштре, чушкобане црте срчане сестре Кимонове. Елпиннке се у Атинн бојао свако, бдале је се све женске. Она је владала сплом свога језика, својом мал не мушком вољом и тпм, што је на све стране имала веза. С тога одмах све заћуташе плашљиво, кад Кпмонова сестра нападе на Аспасију овпм речпма ; »Којпм се правом усуђује ова туђинка