Топола

Од дивних изгледа на суво и на море, који се у непрестаној изиеници указиваху њихову оку, па све до.че до споменика на крајевпма друма, до Ермових стубола и Икатиних кућица по раскршћима, све је за њпх сад наново опет усрећене било важно, све их је узбуђивало. Широкп друм елеусински нашлн су пун путника. Бпло је ту побожна и човекољубива света, који је пред кии >ве п црквиде путнпх богова мећао воћа и другог јела, да се спроти и гладни путници могу заложити. Овде онде биде су на крају друма посађене воћке, чијп су плодови такођер бшш опште добро свих жедннх. Бшго је доста п конака. »Ми ти Јелпнн радо путујемо« рече Перпкле Аспасији. »Разгранато пријатељство и веселе славе маме од места до места. А за путнпка је, као што внднш, побринуто.« По окомцниа брегова на крају друма ска кутао је ио који весео извор из стења. У горостасно дебло тополе, којаје сенчила извор. урезао је био по који путник узречацу у захвалу, што се ту одморио, нлп је обесио-одебло то какав милодар. Цветни, пуни храмова и стубовима окпћенн градовн и места излажаху пред очи Периклу и Аспасијц. Најире Елеусина, светп град мпстирија, где се на Периклово заузимање бапх сад градио нов днван дом за мнстнрске славе а градиле су га Иктинове руке. Па он (а Мегара,

236