Топола

240

a y мислима je ведра, или кад овде у бучном Коринту, опк.’љен намамним јеродулама, стојп на вису Афродитнна храма, да са свим близу с оне стране Истма и оних тамних брегова на висовима Аркадпје станује непокварен пастнрски народ у превековној иростоти, да се према овпм седиштнма лепе, уживања пуне доколнце, ено онде с оне стране брегова у грознпм гудурама или тавнил шуиама гложе п даве суровп Спарћаннн п мркн Месињашш, као длакави лавови или вудн? Какво ли је рвалиште днвље, јуначне снаге од прастарнх времена тај појас земље с оне стране тих стрмпх брегова! Из тврђава, што су сазидане биле од стена, наваљаних једна на другу, пошлп су аргивски кнезови на Илнјон. По путањала Пелепоннса х далн су Ираклије и Персеј, давили су лавове п савлађивали злије п аждаје по мочарима а гр|'3не птнце по ваздуху. Па не бори ли се п данас још по дубравала Пелопова полуострва, на Истму, у Немејн, у Олилпнји мушка снага о награду? Не језде лн оеало из све Јеладе јунадц, који бн да добију ловор за јуначку јачину? Таван страшан и суров изгледа тај Пелопонлс а Стигове воде не испирају залан његову мрачну горовиту земљу. Но ми ћемо пркосити његовнм страшплила, лш ћемо се усудитн у лављу пећину. Пак ако сло по стали сувише мекушнн, ми ћемо се новом снагом очеличити у онил суровијвм зрацима.*