Топола

265

кутали на њу. Једно од најмлађих, бело као снег, стало лизати девојчици руву, коју је пружила да помилује јагањце. Кад је окупљено стадо јагањаца изашло на капију а за вима и девојчица, приђе гостољубпви пастир Перивлу и Аспасији и од њега дознаше њих двоје, да је то младо чобанче његова кћерка, љегова јединица, и да се зове Еора. Тада изнесе аред њих свачега да доручкују а ту му је помагала љегова жена, Гликена. Перикле вапита пастира, да ли ће му допустити, да ее са својима код њега одмори један дан. Пастир пристане на то веома радо, и-.трчи до своје жене па јој рече тајанствено: »Гликена, мени се све чини, да оно двоје странаца, што дођоше к нама амо, нису смртни људи. Што се тиче угледа и депоте, изгледа ми да су налик на прерушене богове, као шт<> су већ често сврнули ка сиромашним пастирима. Па једва и да додирну јела, што човек изнесе пред њих. »А робови?« запита Гликена. »Мислиш ли да су и то богови?« »Не,« рече пастир, »ти једу и пију као и други људи. Али оно двоје но што му драго! Само ти њих мени угости, што год можеш боље.* За тим се домаћин врати к својим гостима,