Топола

264

голо дете н бацало камичке на сјајни сунчев котур, који се огледао у бунару. Сад изађоше нз камара говеда, лагано корачајући; напред бик, свестан своје снаге; телад је блејући скакутала око крава. Два су слуге са крпвим пастирскпм палнцама ишли за говедпма а пратила су нх два голема пса. За тим дођоше мекетаве козе, sa љпма дерлад. Јарца, који је пшао првн, ухвати пастир за рутаву браду па га стане миловати. »Ово вам је момак!« рече, обрнувши се Периклу и Аспасији. »Тај вам у мрачним ноћима свагда прокаже вука или риса, који се шуња око обора, кад чак н пси дремају или пх мрзн да расплаше разбојнике.« Блејави се јагањцн пак окупише око гараве девојчнце, којој је на глави био шешир са шпрокпм ободом а у рудп пастирска палица. У те је девојчице било нешто, што је на први мах будило иажњу, нзазивало утецај, о којем човек нпје одмах могао да даде себи рачуна. Но кад ју боље погледа, кад промотри ликјој и сиротињско одело, види, да је то обнчно чобанче, које се једва разликовало од осталнх, и не опажа на вој нпшта необично, до ли ххлаве вптице н очн особене врсте. Те су очп наиме бпле за дивно чудо дубоке и сањалачке иа као да су и у тај девојчицп добро познатп свет гледале некако детпњскп зачуђено. Јагаљци се блејући купили око ње па ска-