Топола

267

пењаде на обронке. Овде онде чуо се звук сирпнге, па< чак н песма, разонода пастирпма. Онуд од некуда зачуше шетачи гласове,- чија их је умплност малшла. Пођоше онамо па нађоше го :илу пастнра, који се окупили били око најбољега свпрца па слушају. Но наскоро изађе пз средине слушалаца један, да се упусти с оним у утакмицу. Кад се приближише Перикле и Аспасија, испадоше обојиди свирале из уста па мал те не и из руку, а сви пастири унаоколо чисто се запањише пред страном појавом. Но кад кх Перикле пријатељски дозове, да наставе своју утакмицу, па им рече, да су он н жена му Атињани, који су, путујући у Елиду, овамо догнани жестоком буром, латише се оба уметника пастира своје утакмице са још већои ревношћу него пре и замолише Атињаннна и жену му, да они пресуде, који свира боље. Перикла је и Аспасију занела утакмица пастирских врула. Зачудили се, како се то међу тако суровим, неотесаним људима, какви су били ти горштади Аркађани, могла развити ма и једна уметдост до толике финоће и савршенства. Аспасија запита пастира, да ли се умеју такмачити и у мимској игри. Они онда указаше на најмлађега, на стасита дерана, који на захтевање Периклово изађе и пила смешно пола љупко стане изводити сеоску игру, у ко-