Топола

268

joj je yueo да прикаже одређене радове сеоскога жпвота. »Не би ли поиграо и у двоје?« запита Аспасија дерана. »Да хоће Кора —« рече деран чисто тужним гласом, сетно гледајући у даљину. ■»Кора?« повиааше остали пастири, смејући се. »Баш си будала! Што говориш о Кори? Кора не ће да зна за тебе!« Деран уздахне па се уклони. Даље ходећи дсфоше Перпкле и Аспаспја до јагњеће паше, убаво скривене, дрвнма свуд унаоколо оикољене шумске ливаде. Ту затекоше Еору, где седи аеђу својим јагањцпма. Од младих белоруннх заборавилп неколнко њих на пашу него легли око Коре, пометали главе на њено крило па тако мирују. Кора пак спустила главу а нетренимаце гледа у корњачу, која јој бејаше на крилу и својнм лепим паметним очпиа одвраћаше девојчине погледе »Где нађе ту корњачу?« упита Перивле, који се с Аспасијом био приближио. Девојчпда се тако била задубпла у сановно своје посмг трање, да је обоје странпх опазила тек онда кад су стојали пред њом. Сад дигне очи, погледа обоје својпм великим округластим очима па рече: »Из оближње шуме долазе ове корњаче саме до мене. Нарочито једна од њих, баш ево ова, дође свакн час па тако се нпшта не боји,