Топола

6

својим колегом, заподео с њим простодух разговор. Поликлит, разборит, разуман човек, у кога је п непрпјатељство према Фидпји п његовој школп бпло без страсне горчпне, распитиваше за Агоракрита п питаше, за што тај не дофе за својим мајстороч, да онако, као на Акропољу у Атпни, и овде подшгне да се урадп велпко п славно. „С правом сечудпш, а рече Алкамен, „гато баш зшјсторова л>убимца ученика неча овде, а ја сам ево дошао амо п наставпо рад с љим, зш да ме зхајстор не бегенпше впше лично, од како сам својом Афродптозх надвладао тога његова љубпмца ученика. Но, кад човек хоће с ким заједно да живп и ради, није стало до тога, да ли једно друго већзха плп мање зхаре, него до тога, да лп су погодне наравп. Што се з; ене тпче, ја бпх дружење с Агоракритом, ма да ми он нпје одан, свакако сноспо, алн не тако он. и сазхо да не впди вппте зхоје зхрско лпце, отишао је својпзх путезх, од како је свршен Партенон. Он је мефутим преузео, да зготови Зевса за Коронеју. Али као што је онда, кад се латио да истеше Афродиту, зготовно Немезу, тако су од његова Зевса, кад је бпо довршен, мпслили да је бог подзвмнога света. Тако се он све већма губп у нечезху тзхасту, а како је зхој узхетнпчки начпн пошао све већма протххвншх правцезх, то сзхо нас двоје стпглп до једне тачке протпвпостп, где свакако нисзхо више